|
Za vrijeme izlaska moje prošle
kolumne, valjala sam se po pješčanoj plaži, kupala se u Tihom oceanu koji, kad
bih legla u svoj krevet pokušavajući utonuti u san, i nije bio tako tih...
Bio je to čaroban zvuk koji liječi sve rane...
Daleko od svoje svakodnevice,
razmišljala sam mnogo o svojem životu, o svojim postupcima, vezama. Prošla
kolumna, kada je danas iznova čitam, ne budi u meni ni trunku boli koju sam osjećala,
valjda je sve izašlo iz mene onda i prestalo s posljednjom točkom. Okrenula sam
stranicu. Prekid s bivšim rezultirao je kao pozitivan za mene. Definitivno. I
sve ono što sam osjećala prema njemu pokopano je u posljednjoj kolumni. Tako
sam imala prilike dosta razmisliti o tome koliko sam ja griješila i koliko
još uvijek griješim u životu. Mnogo, rekla bih. Voljela bih da nisam toliki
emotivac, da me ne pogađaju sitnice i poradit ću na tome svim svojim bićem. I
na tako dalekom putovanju do mene je doprijelo razočaranje još jednom osobom koja
mi je bila jako draga. Što ćeš, netko bi rekao, to ti je život. Ja ga prihvaćam
objeručke, vidjet ćemo tko će koga na kraju zajebati, život mene ili ja
njega. Prihvaćam sve dobro i sve loše, poradit ću na tome
da ja budem najbolja osoba, onako kako ja to mogu i umijem. Neki puta
možda neću dati najbolje od sebe, ali dat ću najbolje što sam u tom
trenutku mogla i znala.
Gledam ljude ovdje na Tajlandu,
sve vrvi prekrasnim Tajlanđankama koje šetaju držeći se za ruku uglavnom sa strancima
- mladima, starima, nepokretnima... Mnogi bi ih nazvali klasičnim sponzorušama,
ali... ne znam... ti parovi izgledaju tako sretno zajedno. Moja se mama nije
mogla načuditi...
Pitala sam prijatelja koji
živi već 18 godina na Tajlandu jesu li to kurve. Kaže da je na Tajlandu
najskuplja kurva ona koja ti ne želi ništa naplatiti, ta te na kraju najskuplje
dođe. Muškarci izgube glavu za tim ženama. A one su mirne, tihe, izgledaju jako
nježne, plahe i pokorne. Ima jedna izreka koju sam pročitala na majici
nekolicine muškaraca koji su šetali ponosno sa svojom «tajkom» za ruku: GOOD
BOYS GO TO HEAVEN, BAD BOYS GO TO PATTAYA.... Tako se zove grad u kojem
smo se Teresita i ja jako lijepo provele. Izašle smo van, nasmijale se do
suza... Bilo je fenomenalno. Toliko mladih cura koje rade unutar šanka, čekaju
svoju priliku da dođe.
Te cure uzdržavaju svoje familije, njih nitko ne gleda
ružno, nitko im ništa ne zamjera. Neke su lijepo i pristojno obučene, a neke, one
koje malo bolje izgledaju, obuku minicu koja bi mojoj Barbiki bila dobra. Tako
su sitne, tako male. Pišali smo od smijeha, nisam nikako mogla sebi naći
grudnjak, ove djevojke imaju jako, jako male grudi. Inače, mnogo se likova koji
nisu odavde vrlo lako zezne jer grad vrvi transvestitima koji izgledaju čak i
bolje od nekih mišica.
Nema šanse da bi skužio da je to muškarac, čak ni po
adamovoj jabučici. Tek kada počne pričati, skužiš koliko je sati. Ali, pazite
ovo, iznenadila sam se koliko su ti ljudi susretljivi. Posebno me se jedan
dojmio koji nam je iz čista mira prišao, zaželio ugodnu dobrodošlicu i
pitao otkuda dolazimo. Čovječe, oduševila sam se! Šetajući plažom, Tajlanđani
su kao paparazzi, slikaju vas, snimaju kamerom i mobitelima. Svi vam se srdačno
smiju, mi smo im velika atrakcija. U moru se kupaju obučeni, ne znam koja im je
to fora. Teresita i ja smo imale svako jutro malu rutinu, odlazile smo par
kilometra prošetati plažom. Dečki su nam u pijesku pisali LOVE i takve
slične simpatične forice.
Sve u svemu, jako ugodan, susretljiv i
simpatičan narod. U Bangkoku sam boravila par dana. Najviše me oduševila vožnja
tuk-tukom. To je jako simpatično prijevozno sredstvo. Inače, na ulici rade svašta
- jedu, kuhaju, spavaju... A od falš markiranih stvari nema čega nema za
kupiti. I sve je jako jeftino, ali se morate cjenkati.
Obavezno!!!
Slonovi su
im kao zaštitni znak. Kako su pametna ta stvorenja, to ni sama nisam znala.
Gledale smo šou sa slonovima, a na plaži su nam ispod kuće svaki dan
šetala dva slona od kojih, kada zakunjate na plaži pa vam se nacrtaju
onako ogromni i glomazni pred očima, malo se ukakate od straha. Ha ha
ha!!! Bile smo vani i u Bangkoku, u nekakvom disku. Čudan je to narod, skoro
nitko ne pleše, svi stoje na mjestu i piju. Ali je zato u gay baru koji se zove
Maja bilo do jaja. Ha ha ha!!!
Svega sam se nagledala i
oduševila. Probala sam jesti skakavce, nemaju nikakav poseban okus. Jedino što
mi je smetalo jest što je jako prljavo.
Ali bilo je to jedno prekrasno
iskustvo i nadam se da ću se vratiti...
Ipak,
komad srca ostao je tu...
Prijašnje kolumne:
-
Tko se boji prijevare?
-
Najveća glupača na svijetu
-
Tko pjeva zlo ne misli. Ili misli?
-
Koliko je iskreno prijateljstvo među ženama?
-
Ja sam samo Žena..
-
Sponzoruša
-
Koliko žena može biti glupa ?
-
O Ivici Kosteliću i Hani Tabaković
-
Muškarci su svinje ??
 |
I kako ti se sad čini naša zemljica po povratku,mislim iz ove Thailandske perspektive?