|
Neki dan se napokon pojavilo sunce za koje sam mislila da više nikad neće izaći, s obzirom da posljednje vrijeme samo pada kiša. Još malo pa ću se pretvoriti u žabu. Samo voda i lokve! Uglavnom, čim je zasjalo sunce, zaputila sam se u društvu svog opasnog krvoločnog kućnog ljubimca u šetnjicu šumom.
S obzirom da je sezona šparoga već odavno u tijeku odlučila sam si dati truda i nabrati koju šparogicu, iako moram priznati da i nisam baš nešto vješta u tome. Ali nije baš to ni neka komplicirana znanost! Pa ako ih mogu brati moji mići susedići od 5 godina, onda valjda mogu i ja!!!
Poznato je da su šparoge jako zdrave za čišćenje organizma, za bubrege, za blablablablabla i još milijun tih stvari, a pogotovo su zdrave ove divlje šparoge iza naše kuće po kojima svako jutro svi psi iz susjedstva uredno obave nuždu. Ali nije to ništa strašno s obzirom da ni sami ne znamo, a i bolje da je tako, kakva nam se sve hrana nudi na policama raznih supermarketa. Tako da su ove divlje šparoge s „dodacima iz susjedstva“ mila majka!
Uglavnom, u zadnje vrijeme šparoge mi izlaze na uši. Na pijatu samo fritaja od šparoga, ili juha od šparoga, ili zapečene šparoge, ili salata od šparoga... Eto, u mojoj kući vladaju „Dani šparoga“. Još malo pa će mi stvarno šparoge početi rasti na glavi.
I tako je bilo vrijeme da i ja pridonesem spremanju ručka te da krenem u nabavu osnovnih namirnica. I krenula ja u društvu svog pit bulla u šumu.
Eh, pa moram priznati da ja baš i nisam neki znalac i da baš i ne razlikujem običnu travu od šparoge, ali vrijedi barem pokušati!
Sva sreća da je moj pasonja toliko istreniran da već laje kad nanjuši šparogu, ali ni to mi nije bilo od neke pomoći. Kad sam skužila gdje je šparožina, znala sam da se ispod nje krije i moj ručak pa ajde da sad uvalim ruku u taj grm. I tako sam se nagnula pa još malo... pa još dublje, dok se nisam poskliznula i pala na glavu ravno u šparožinu.
Nemojte misliti da zubima berem šparoge, nego se jednostavno dogodilo. Pa ja sam malo smotana kad je riječ o avanturističkim pothvatima. Uglavnom, nije problem to što sam pala, nego to što mi se kosa zapetljala u sve te bodlje i nikako se ispeljati. Sva sreća da nije bilo nikoga oko mene. Bar sam tako mislila - samo šuma, šparoge, moj pas i ja, ali za inat, baš onda kad to najmanje očekujete, eto pojavi se netko.
Dok sam se pokušavala iščupati iz te graje, moj pas je počeo divljački lajati, a to znači da nam se netko približava i to netko nepoznat jer takav lavež se čuje samo kada nam se približava nepoznato lice.
Već su mi se filmovi počeli vrtjeti u glavi da je u blizini neka divlja životinja ili tako nešto. Odjednom iz trave, negdje pedesetak metara dalje od mene iskoči neki čovjek u maskirnoj uniformi s dalekozorom oko vrata, u ratnoj spremi - praćka, zračna puška i neki silni nožići, a pored njega neki mali kavez.
Brzo sam psu dala naredbu da se smiri i prestane lajati i sva sreća što se radi o izuzetno pametnoj i dresiranoj životinji jer bi inače za ručak imali nekog nepoznatog muškarca, a ne šparoge!!!
Kad sam skužila što se događa, svom snagom sam iščupala glavu iz graje i pola kose ostavila u šparožini. Pogledam čovjeka u maskirnoj uniformi koji je samo stajao i bez riječi gledao u mog psa. Doviknula sam mu da se ne treba bojati jer se radi o vrlo umiljatoj vrsti krvoločnog ljudoždera. U tom trenutku me barba ratnik još prestrašenije pogledao i tihim glasićem doviknuo: „Molim vas, možete li se ikako maknuti i odvesti s vama ovog vašeg lajavog psa, ja sam kolekcionar ptica i sada sam upravo u lovu. Lovim jedan poseban par šarene krilatice. To vam je nešto posebno, već danima ih promatram, ali nikako da ih ulovim i sad kada sam bio tik od ulova, vi ste mi sve uništili. Evo, pogledajte, približite se! Evo ih, odletjele su! Vratit će se opet sutra u zoru i onda opet u 6 sati ujutro moram dežurati na ovom mjestu... blablablablabla...“ I tako se barba raspričao o svom hobiju.
Naučila sam sve o pticama - i kada se hrane, i kada se pare, i što znači kada nisko lete, i kada visoko lete i još milijun stvari. Rekao je da se rastavio od žene zato jer nije podnosila njegove ptice i da su one mnogo pametnije i draže od njegove bivše supruge te da mu je bilo lakše odreći se ženine ljubavi, nego svojih vjernih prijateljica ptičica. To mu i vjerujem.
Bio je vrlo simpatičan i smiješan. Imao je više dlaka u ušima i nosu, nego ja na glavi. Ćelav, a čupave uši. Kosa mu je valjda otpala od lova na ptice.
Uglavnom, ja sam mu se ispričala zbog toga što sam mu upropastila projekt na kojemu radi već par mjeseci, ali sam mu obećala da se tim dijelom šume moj pasulinac i ja idućih dana više nećemo šetati.
Kući sam se vratila puna novih saznanja, s jednom brižnom mićom šparogicom, izgrebenih ruku, raščupana i bez pola kose na glavi. Sva sreća da u mojoj kući ima zaliha šparoga za još tri hladne zime tako da se i nisam previše uzbudila oko toga. Ali eto, vidite vi što vam se sve može dogoditi čak i u jednoj bezazlenoj šetnji šumom.
Prijašnje kolumne:
- Good night, Croatia!
- Celebrity
- Direktorčić
- Evo i mene u tridesetoj
- Savjeti muškarcima
- Jači spol ?
- Prijevara
- Kosovo
- Milano
- Susjeda
- Bračna ponuda
- Zlatna ribica
- Vlada
- Mito i korupcija
- Nova godina
- Plavušina želja
- Opet o muškarcima
- Pravi muškarac
- Svoj svome
- Granice,izbori,obećanja....
- Vrijeme leti...
- Trudnica
- Noćna mora
- Obrazovanje...
- Frizeraj - info punkt
- Ženski problemi
- Mladost
- Top 10, drugi dio
- Top 10
- Big Brother
- Na mladima svijet ostaje
- Gušenje
- Ibrica
- Što je muškarac bez dlaka
- AAAAA
- Ja bih Talijana...
- Što žene vole
- Uleti
- Oglasi
- A što poslije ?
- Savjeti - savjeti - savjeti
- Žene su s Venere, a muškarci s Marsa
- Opet sam zabrljala
- Chat
- Šoping
- Tko li je ikad rekao da su Hrvati dosadan i monoton narod
- U zadnje vrijeme život mi se pretvorio u zijevanje
- I konačno se dogodilo
- Sunčano vrijeme
- I evo napokon subota
- Licemjerje
- Zvijer
- Glumci se dovukli u Opatiju
- Savršeni muškarac
- Pritisak
- Stereotipi
- Kronplatz
- Đir
- Ženski izlazak
 |
