Zijevam ujutro, zijevam popodne, zijevam u uredu i na ručku.... valjda zijevam i dok spavam!!! Kažu da je za kronični umor krivo proljeće... ili možda štitnjača???!!! Ma neee, u mojem slučaju definitivno se radi o proljeću i pomanjkanju vitamina. Znači, jedino što mi preostaje je obogatiti prehranu vitaminima, tj. voćem i povrćem!!! Barem tako kažu stručnjaci!!!
Ali ja ipak mislim da se esencijalni vitamini koji su mi potrebni za funkcioniranje jedino nalaze u nuteli!!! Nema tih vitamina koji me toliko dignu i razvesele kao dobro umočena žlica u veliku teglu nutele!!! Eh, da... to je moj lijek za proljeće!!!
Uglavnom, uskrsni blagdani su za nama... šteta, jer bih rado još malo ljenčarila i niš ne delala... Jedino sam bila aktivna po pitanju prežderavanja i to u obiteljskoj idiličnoj atmosferi...
Baš tako. Ovaj Uskrs, kao i sve ostale, provela sam sa svojom obitelji... mislim... ručala sam sa svojima, a ostatak dana posvetila sam svojim dragim prijateljicama.
Uglavnom, za ručkom me nona otprilike 10 puta pitala kada ću se udati i roditi.
«Ivice, ča misliš ti čagod ćapat? Kakovega lepega muškića? Pa da nam rodiš par mićih pupića!»
Pokušala sam odgovoriti na to pitanje, ali mama je bila brža.
«A gdje će se ona udati, prvo mora naučit kuhati... jedva da sendvič zna napraviti. Ljubav ide kroz želudac... Ili ćeš morati naći nekog prokleto bogatog pa da ti taj osigura tetu kuharicu i kućnu pomoćnicu. Ali sanjaj, danas su ti muškarci sve škrtiji i škrtiji.»
A meni pao mrak na oči... opet sam ja glavna tema uskrsnog ručka!!!
«Familijo moja, danas je dan druženja, odmaranja i veselja... Zar opet moramo o tim zagušljivim temama? Ma kakav muž, ma kakvo kuhanje? Znam skuhati paštu, speći jaja i napraviti rižoto. To je to i mislim da je dovoljno. Pustite sarme, punjene paprike i slično da se time pozabavi netko kome to malo bolje ide, a uostalom, ja ću se snaći kad bude trebalo.»
Pa počne moja nona: «Imaš gola leđa, prehladit ćeš se. Daj se, molim te, bolje se obuci aš će te ćapat mjehur pa ćeš kukat! I daj si malo skrati tu kosu aš ti je fanjski duga. Ni ti to baš lepo. I daj neš popapaj aš si jako slaba i bleda! Ča ti ni baš dobro? Rekla mi je tvoja mat da kasno prihajaš večer doma... nemoj do kasno bit vanka aš ni lepo za jednu finu mladu damu da je vide vanka pokla 9 ur navečer.»
«Ma joj nona... ma ja ti ne izlazim... ja sam ti doma svaku večer do 9 sati. Bez brige. A što se tiče mojeg mjehura, izdržat će. Vani je skoro 25 stupnjeva, ne mogu naokolo hodati u skafanderu. Nisam gladna i ne jede mi se ovo jadno pečeno janje... jadno blago, prije nekoliko dana je još trčalo livadom, a sada je tu na našem stolu raskomadano. Užas, jadna plemenita životinja... Što se tiče moje kilaže, mršava nisam sigurno jer imam bar 5 kilograma viška, ako ne i više. Što se tiče moje frizure... ma nemam živaca!!!»
Uglavnom, razgovor se za ručkom odvijao u tom smjeru. Povuci-potegni...
Kratko sam se družila s obitelji, a zatim sam se uputila na kavicu s prijateljicama. Terase su bile prepune različitih faca, a nikako da nam se ukaže kakav dobar frajer.
Kad tamo, pred nama se stvori neki dobar auto, neka luda nabrijana zvijer iz koje je izašao i ne baš tako dobar gazda. Malo smo se razočarale, ali ni prvi ni zadnji put. Krene taj frajer prema našem stolu i sve dok nije skinuo naočale nismo ni kužile o kome se radi. Pa to je moj novi susjed.
«Hej mala, što se radi?! Sretan ti Uskrs! I vama cure!»
Moram priznati da mi i nije baš jako simpatičan, ali što ću, moram se kulturno ponašati.
«Ovo je moj susjed... Hmmmmm, oprosti, ali zaboravila sam kako se zoveš. Ah daaaaaa, Vedran!»
A on ni pet ni šest, nego sjedne se za naš stol bez ikakvog pitanja i počne pričati. «I ja sam ovo, i ja sam ono, i ja sam lijevo... I ja... i ja... i ja... Moj auto ima 300 konja, samo jedan jedini u Hrvatskoj i na kugli zemaljskoj. I kužiš, ja dođem do Zadra tim bolidom za 45 minuta. Kužiš, cure luduju za mnom. Stalno me zovu, ispituju. A tek moj biznis! Ja sam ti uložio milijune u ove dionice, pa milijune u one dionice... Bla, bla, bla...»
Uglavnom, 3 sata je taj čovjek pričao samo o sebi i svojem autu. A ništa od svega toga... živi kao podstanar u stanu u mojem susjedstvu!!!
Međutim, moj susjed ima jednu manu. Dok govori, lagano pljuje... Da, doslovno pljuje. Mislim da mu fali koji zub pa valjda slini kao buldog iz tih razloga. Ma lako je što on pljuje, nego što je nas doslovno popljuvao. Da sam znala uzela bih kišobran ili kabanicu. O lošem zadahu i da ne govorim! Užas!!!
I tako je gušenje trajalo par sati, ali gospodin, bez obzira na hvalisanje o biznisu, autima, stanovima, kućama i jahtama, nije bio u stanju počastiti nas pićem. Još smo mi morale platiti njegov račun jer kad je konobar došao naplatiti frajer se pokupio u WC. Hehehehehehehhehehehehehehe! I to su nam muški!!! Jadna je ta koju on uhvati. Što je najgore mobitel mu je zvonio neprestano. Kaže da ga neki ženski komadi stalno napadaju. Hehehe, ma na što da se ti komadi zapale? Na auto?! A jadni su i ti komadi koji na to padnu!
Moja draga prijateljica, koja i u najlošijem čovjeku nađe nešto dobro, izjavila je da Vedran nije tako loš, da nije baš neki ljepotan ali da je markantan! Markantan? Ma tko je izmislio tu bedastoću od riječi???!!! Vraga markantan, na njemu ništa osim njegovog auta nije markantno. Antipatičan, bahat, ružan i još i pljuje dok govori!!! Samo da znate da kad vam netko kaže da ste markantni - nije baš pohvalno!!!
Još je bolje kad mi opisuju nekog frajera pa kažu: «Znaš, on ti je jaaaaaako pametan, i simpaaaaaaatičan, i duhhhhhoooooooooviiit, ali simpaaaaaaaaaatičan za poludjeti!»
Eh, u tom slučaju znači da je jaaaaako ali baš jaaaaaaaaako ružan!!!
Da moram birati radije bih izabrala ružnog, ali simpatičnog, nego lijepog i antipatičnog. Ali najradije od svega bih jednog bogatog koji puno radi tako da ja imam puno slobodnog vremena za peglanje njegovih zlatnih kartica. Joooooj, što bi se dimilo!!!
E u tom slučaju, na žalost moje mame, najvjerojatnije nikad ne bih doznala čari kuhanja sarmi!
Ah.... Kad malo bolje razmislim, ja bih se ipak radije dizala u 5h ujutro, kuhala sarme, pekla kolač, peglala, čistila, radila, zadovoljavala muža, djecu, psa i zlatne ribice, zalijevala cvijeće...
Ah... onaj bogati bi mi sigurno dosadio!!!
Prijašnje kolumne:
- I konačno se dogodilo
- Sunčano vrijeme
- I evo napokon subota
- Licemjerje
- Zvijer
- Glumci se dovukli u Opatiju
- Savršeni muškarac
- Pritisak
- Stereotipi
- Kronplatz
- Đir
- Ženski izlazak
 |
Ala boh...