|
Kalendar kaže da nam je stiglo ljeto, a meni je ljeto u glavi već duže vrijeme. Nikako da se uozbiljim, samo mislim na gluposti.
Tako su nam stigle i opake vrućine. Te lude temperature me baš zbunjuju. Pa što je to? Znojim se kao luda, konstantno sam sva ljepljiva i sama sebi idem na živce. Toplo je kao u paklu. A što ćemo... mora se raditi i živjeti bez obzira na toplinu.
I tako sam ja svoj prvi slobodni dan iskoristila za odlazak na kupanje.
Inače, ja vam se kupam na jednoj maloj plažici u blizini moje kuće. Mi je rado nazivamo «penzionerska plažica» jer se tamo pretežito kupaju penzići, ali meni je jako zgodna jer nađem parking bez problema, ima hladovine, more je čisto, u blizini je velika terasa u hladovini s krasnim pogledom na Kvarner. I uvijek ima dosta poznatih pa se i naćakulam i naslušam najnovijih tračeva o susjedima.
I krenem ja sva u tonu - narančasto-žuto-crni kupaći, narančaste japanke, crni šeširić, crno- narančasta torba za more... Uskladila sam svaki detalj unatoč tome što idem na «lokalnu» plažu. Vjerojatno nitko ne bi ni primijetio da sam obukla kupaći kostim iz osnovne škole tako da je praćenje mode za tu plažu suvišna stvar...
Nađem ja svoje mjesto pola u hladu pola na suncu, smjestim se, natofam se kremicama, stavim svoj mp3 na uši i legnem. Joj koje uživanje! Napokon malo predaha!
Nisam dugo izdržala, već nakon pola minute počelo je sunce pržiti i pržiti. Uh, ne mogu ja tako, moram se baciti u more!
Baš sam prava grintavica! Kako sam umočila mali prst u more, tako sam se sva sledila. Pa more je još uvijek hladno! Ili barem za moj pojam ugodne morske temperature!
Ajme meni... Gledam oko sebe, a sve starije šjorice plivaju i plivaju i nijedna da se požali. Dapače, uživaju... A ja mlada i pola sata skupljam hrabrost za ući u more i nikako... i nikako... i baš nikako... Već mi je postalo neugodno. A kad tamo približi mi se neki nonić i gurne me u more!!! Eto kako se rješavaju problemi!
I tako sam zaplivala... Da nije bilo nonića mislim da bih se pola dana pripremala za taj famozni ulazak u more.
Uh, moram priznati da mi je ipak to bio mali šok. Zaplivala sam i nakon toga napokon počela uživati.
Kad sam izišla iz mora vratila sam se na svoj ručnik i sve četiri u zrak... Ali nije prošlo ni pola minute kad evo ti meni jedan stari barbić... došal me neš pitat: «Lepa biondice, a ča vi tu delate? Ja san vam va penzije, dobra mi je pa morem uživat koliko god ću. A žena mi je umrla pred deset let, a deca su već vela. Već san i pranono! Ja vam bivam va Voloskemu va jednoj lepoj vili uz samo more. Ako ćete morete doć jedan dan na kafe...»
Molim???
«Baš ste ljubazni, ali ja vam delam i nimam baš vrimena.»
«A ča ste se špožali? Imate dečicu? Vidim ja da ste lepa fanjska pa mislim da ste se sigurno dobro oženili!»
Hehehheeheheh!!!
«A nisam još, ali ću brzo.» (Lažem kao pas, ali što drugo da kažem... neugodno mi je!)
«Ma ni vam baš dobro da se niste oženila aš imate već ko leto. Ah, ja sam se oženil četire puta, imam šest otrok i troje unučad i vavek volim pogjedat dobru žensku, a pogotovo one ke imaju vele cice.»
Sva sreća, ja nisam njegov tip!!!
Ajme meni... a gdje je baš na mene naletio ovaj zmaj?!
«Ma koliko ja vidim vi imate samo velu rit i to mi se jako pjaža.»
Ma stari vrag!!! Bez obzira što je ćorav, cijelu me dobro snimio i skenirao! Ma vrag vražji! Da imam veliku guzicu???
Heheheh.... istina!!! Odvalit ću se od smijeha!
«Ma ja vam volim ovakove vele ženske, visoke, bionde. Ma ste morda za jedno kafe?»
«Hvala na pozivu, ali stvarno nisam raspoložena za kavu. Ja bih se sada samo malo odmorila i malo bih čitala.»
«Vrnut ću se ja pokla, mene vam nikad nijedna ženska ni odbila jer znaju one da sam ja pravi tigar i bez obzira na leta makineta mi još dela!»
Aaaaaajmeee meni!!! Ja se žalim da nemam nikakvih kombinacija, a kad tamo evo ga... I još je tigar s makinetom u pogonu! A ja sam to odbila! Baš sam bedasta!!!
Nisam ni počela čitati, kad osjetim nečiji pogled na tijelu. Okrenem se, a kad tamo neki «čudan» muškarac - duga kosa, visok, stoji i bulji u mene.
Na početku sam ga ignorirala, a onda više nisam izdržala te sam ga priupitala: «Treba li vam nešto?» Ovaj šuti - niti a, niti b, niti c.
Okrenem se i pomislim: «Baš me briga, neka gleda.»
U tom trenutku dođe, bogu hvala, moja prijateljica i malo opusti tu već ionako ukočenu atmosferu, skine se i legne, a dugokosi frajer nikako da skine pogled s njenih cica. Ona je stvarno dobro obdarena... Kad je taj frajer vidio njene adute, sline su mu počele curiti niz usta. Bar mu ja više nisam bila zanimljiva...
I počne on gnjaviti moju prijateljicu. I kako se zoveš, i gdje stanuješ, i koliko imaš godina, i imaš li dečka, i hoćeš li se ići kupati sa mnom, mislim da sam se zaljubio u tebe... i takve priče!!
Ja stvarno više nisam znala što da mislim, ali već mi je išao na živce. Moja prijateljica nema dlake na jeziku pa mu je odbrusila: «Ma daj me pusti na miru, vidiš da se odmaram!»
Ali on nije odustajao: «Ja te volim, molim te odi sa mnom na kavu, večeru, štogod... moram te imati!»
Ma što je ovo? Neka skrivena kamera?
«Kad ti dođe moj dečko pa kad te istorpedira i potjera bit će tebi i kava i plivanje! Ma gubi se odavde!»
A on brižan, spustio je ručicu na svog «prijatelja» i počeo ga češkati... i češkati... pa opet češkati.
Ajme neugodne situacije... I što sada? Što sada da radimo?
«Ma daj se makni! Kako te nije sram?! Sad ću zvati redara da te dobro iscipelari», kaže moja prijateljica, ali ni to nije pomoglo. On je i dalje šlajfao po svojoj makineti.
Spas je stigao u zadnji čas. Naišao je dečko koji radi na plaži i potjerao ga. To je njihov stalni gost koji povremeno svrati i gnjavi Švabice i Talijanke.
A gdje je baš nas našao?
Ah, napokon smo se i njega riješile...
Ma joj... neki put od života tražite baš malo - mića plaža, malo ljudi i želite samo malo mira i reda, a kad tamo nađu se dva specijalca i ne daju vam disati.
Ah ti muškarci, dosadni za poludjeti. Star ili mlad - nije bitno. Glavno da se on hvata svog «prijatelja» i da ga mijesi. Ako ne radi to, onda ga barem pohvali.
Zar ti muškarci nemaju pametnijeg posla od dokazivanja svoje muškosti na neke neugodne načine?! Pas koji laje ne grize, pa tako niti muškarac.
Vrlo često muškarci ne rabe mozak za razmišljanje, već im ideje spontano dođu putem savjeta svog najdražeg «prijatelja».
Pa neka se oni druže. Samo neka nas ne zamaraju svojim razmišljanjima...
Prijašnje kolumne:
- Oglasi
- A što poslije ?
- Savjeti - savjeti - savjeti
- Žene su s Venere, a muškarci s Marsa
- Opet sam zabrljala
- Chat
- Šoping
- Tko li je ikad rekao da su Hrvati dosadan i monoton narod
- U zadnje vrijeme život mi se pretvorio u zijevanje
- I konačno se dogodilo
- Sunčano vrijeme
- I evo napokon subota
- Licemjerje
- Zvijer
- Glumci se dovukli u Opatiju
- Savršeni muškarac
- Pritisak
- Stereotipi
- Kronplatz
- Đir
- Ženski izlazak
 |
