Mjesto radnje je supermarket. Vrijeme radnje, negdje oko 5, većina ljudi je napustila svoja radna mjesta i došla u supermarket po kućne potrepštine ili nepotrepštine. 

Žena, na čijem je licu umor već učinio svoje, grozničavo prevrće po polici na kojoj se 

nalaze kuhinjske krpe, ručnici i ostale stvari koje su u kući prijeko potrebne. Već 10 minuta

neprestano rukama prelijeće od jednog proizvoda do drugog, zatim zastane u pozi razmišljanja

a potom ponovno nastavi pretraživati . Kao da joj se obraćaju te kuhinjske krpe, ručnici, 

rukavice za pranje suđa i  čitava hrpa štipaljki  za vješanje  rublja. Pretpostavljam da je glavni

razlog njene nedoumice cijena tih stvari, naime krpe s prugicama koštaju 10,50 kuna, a one s  

cvijetićima 11,00 kuna. Ispraznog pogleda, kao hipnotizirana kupuje kuhinjske krpe za 10,50

kuna, odlazi do odjela s deterdžentima i ponavlja priču otprije. Kao da joj izbor deterdženta

ovisi o daljnjoj životnoj egzistenciji. Jar ili Čarli, pitanje je sad. Onda joj se obrati Jar te je

počme nagovarati da je upravo on najbolji izbor za pranje suđa, ali u to se umiješa i Čarli te

je uvjeri kako će masnoće i prljavštine bolje ukloniti upravo on. Jadna žena, dijagnoza:

šopingholičar, osoba koja ne može živjeti bez provedenih sat vremena u trgovini na dan.

Proizvodi su za nju postale prave ličnosti, a o njima razmišlja čak i kad izađe iz trgovine.

"Možda sam ipak trebala kupiti Jar?" Njihov život se sveo na uspoređivanje cijena između

Ariela i Persila. Ariel kaže:- Kupi me, ja perem dubinski čisto, moja zelena zrnca uklanjaju

čak i mrlje od vina i kave. A Persil će na to:- Ma pusti ga, ja sam jeftiniji, a rublje koje ja

operem miriše na cvijeće i proljeće, a ako me kupiš dobiješ besplatno i vrećicu s natpisom

Persil.

Bilo bi dobro da kod nas osnuju neke kampove gdje će šopingholičari liječiti svoju opsesivnu

želju za kupnjom nepotrebnih stvari, nešto slično kao liječenje alkoholičara i narkomana. 
Kako bih vas upozorila na ozbiljnost situacije kad su ovi ugroženi kupci u pitanju, ispričat ću

vam sljedeći događaj.
Tako ja bauljam po već spomenutom supermarketu, više iz dosade nego potrebe za kupnjom.

Promatram opsesivno kompluzivne neurotičare kako grozničavo kupuju nisu ni oni sigurni što,

glavno je da kupuju. Najvažnije je da oni zaborave svoje probleme i utjehu pronađu u kupnji

novih, recimo štipaljki za rublje, to djeluje kao svojevrsna terapija. I u takvom jednom ozračju,

gdje su svi nervozni i napeti, začujem urlikanje, dernjavu, cviljenje, sve u jednom, kao da je

netko upravo okrio da mu je život gotov. Majka pokušava smiriti svog pretpostavljam 

petogodišnjeg sina koji se valja po podu, žali iz sve glave i viče-Kupi, kupi mi figuricu Yu-Gi-Oh. Mali nikako ne prestaje, ponestaje mu zraka u plućima i počinje kašljati, bacaka se i udara

majku koliko god je moguće jače, tako da osjeti njegov bijes i gnjev. Majka, izmorena s 

kugovima podočnjaka oko očiju nagovara sina na kupnju figurice Pokemon jer ona s plaćom 

trgovkinje nema za figuricu Yu–gi-oh.

–Neću, hoću Yu-Gi-Oh. -razdere se i svojom dernjavom nastavi prikupljati poglede znatiželjnika. 

Jedini spas je u šibi ili egzorcistu. Odmah se sjetim svog djetinjstva, naše igračke su bile jeftine

i iz kućne radinosti, plaće naših roditelja nisu ni osjetile kad bi kupili novu igračku, a danas

dignu kredit kako bi otplatili djeci Play Station 3. Blažena moja generacija. Ovaj mali koji se 

valja po podu, hipnotiziran onim što mu nudi industrija igračaka, nije ni svjestan cijene svojih

želja, ali zato njegova majka jest. Nakon nekog vremena, iz trgovine izlaze majka i sin, on- sav

ozaren i sretan, sunce obasjava njega i njegovu figuricu Yu- Gi-Oh, ona-tužna, izmorena zbog mukotrpne borbe i činjenice da si neće moći priuštiti tretman kod frizerke.

Izgleda da moć manipuliranja roditeljima u korist kupnje igračaka svakim danom raste kod naših

najmanjih, pa nismo mogli očekivati da će i njih zaobići potrošačka groznica.
Za nekoliko godina, djeca će prve izgovorene riječi- mama i tata, zamijeniti s- kupi, kupi.

Ovim putem umoljavam sve one koji u svojoj blizini znaju nekoga tko je pobrkao važnost kupnje

s važnošću života ili smrti, ili se prepoznaju kao takvi da promisle da li im je stvarno potrebno ono

što su kupili, na taj način će sačuvati novac i razum. Oslobodimo ih okova potrošačkog društva,

Jar ili Čarli?- Ono što je jeftinije, naravno.  Dajmo im da pametno kupuju.